ХЕМИЈА ЗА ТЕХНИЧКУ ШКОЛУ

ГРАФИЧАРСТВО И РЕЦИКЛАЖА

ДИСПЕРЗНИ СИСТЕМИ

Оставите коментар

Дисперзним системима зовемо смеше у којима су једна или више супстанци распршене у некој другој супстанци. Деле се на:

  • праве дисперзне системе (величина честица је мања од 1nm)-распршене честице су молекули или јони, а систем је стабилан,
  • колоидно-дисперзне системе (величина честица је између 1 и 100 nm)-систем се може дестабилизовати,
  • грубе дисперзне системе (честице веће од 100 nm)-систем је нестабилан.

Прави раствори

Раствори су хомогене смеше две или више супстанци. Састоје се од растварача и растварака (растворених супстанци). Деле се према агрегатном стању. Растварач је супстанца истог агрегатног стања као и раствор, а ако су и растварач и растворак у истом агрегатном стању, растварач је она супстанца које има више. Процентна концентрација раствора је број који нам показује колико је растворене супстанце у 100g раствора.

Супстанце се растварају тако што привлачне силе између растварача и растворка надјачају међумолекулске силе између честица растварача и растворка засебно (на слици). Растварање је равнотежни процес. Процес инверзан растварању је кристализација. Засићен раствор је онај у ком је постигнута равнотежа између кристализације и растварања. Број грама растворене супстанце која при нормалним условима гради засићен раствор са 100g растварача назива се растворљивост. У презасићеном раствору растворене супстанце има више неgо што може да се раствори при нормалним условима. У незасићеном раствору супстанце има мање неgо што може при нормалним условима да се раствори.

„Слично се у сличном раствара (поларне и јонске супстанце у поларним и јонским, неполарне у неполарним).“ На растворљивост утичу притисак и температура. Растворљивост чврстих супстанци (у води) при повећању температуре се обично повећава. За течности кажемо да се мешају или не мешају. Неке течности се мешају тек при повишеној температури.

Гасови који реагују са водом се добро растварају (NH3, SO2…), а који не реагују лоше (H2, He…). Повећањем температуре растворљивост гасова се смањује. Повећањем притиска растворљивост гасова се повећава.

Осмоза је процес продирања растварача кроз полупропустљиву мембрану у правцу веће концентрације. Полупропустива мембрана је таква да пропушта само молекуле растварача. На осмози се заснива процес уношења воде у биљке преко кореновог система. Осмотски притисак (π) је притисак којим треба деловати да би се онемогућила осмоза. Сразмеран је концентрацији и температури.

Особине раствора које зависе од броја честица растворене супстанце су (молски удео је количник броја молова растворене супстанце и растварача):

  1. снижење напона паре- директно пропорционално молском уделу растворене супстанце;
  2. снижење тачке мржњења и повећање тачке кључања-такође пропорционално молском уделу растовра.

Колоидно-дисперзни системи

дисперзна фаза (диспергована фаза)

дисперзно средство

име

гас

гас

немогуће

гас

течност

течни аеросол (магла)

гас

чврста супстанца

чврсти аеросол (дим)

течност

гас

пена

течност

течност

емулзија (мајонез)

течност

чврста супстанца

сол (мастило)

чврста супстанца

гас

чврста пена (аерогел)

чврста супстанца

течност

гел (џем)

чврста супстанца

чврста супстанца

чврста сол (стакло)

Колоидно- дисперзни системи се деле на лиофилне (хидрофилне) и лиотропне (хидрофобне). Лиофилни колоиди су обавијени молекулима растварача (воде), док лиотропни одбијају молекуле растварача. Те особине дају делимичну стабилност колоидним системима.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s